Донета пресуда у парничном поступку мал. тужиоца А.Б. против тужених Владимира Кецмановића и Миљане Кецмановић, ради накнаде штете

Виши суд у Београду дана 05.11.2025. године, донео је пресуду којом су, између осталог:

- ОБАВЕЗАНИ тужени Миљана Кецмановић и Владимир Кецмановић да малолетном тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете солидарно исплате следеће износе:

- за претрпљене физичке болове износ од 1.000,000,00 динара;
- за претрпљен страх износ од 1.500,000,00 динара;
- за претрпљене душевне болове због наружености износ од 100.000,00 динара;

док је у преосталом делу наведени тужбени захтев одбијен као неоснован до висине траженог износа.

Тужени су обавезани да наведене износе исплате са законском затезном каматом почев од дана пресуђења до исплате, у року од 15 дана од пријема преписа пресуде, под претњом принудног извршења, док је захтев за законску затезну камату у осталом делу, почев од дана подношења тужбе до пресуђења, одбијен као неоснован.

У образложењу пресуде, између осталог се наводи да је у конкретном случају мал. К.К. дана 03.05.2023. године у ООШ „Владислав Рибникар“, коју је похађао, са навршених 13 година и 10 месеци живота, употребом ватреног оружја и муниције чији је власник његов отац Владимир Кецмановић, починио масовно убиство, а мал. тужиоца том приликом повредио тако што га је упуцао у леву ногу. Иако је у тренутку предузимања штетних радњи мал. К.К. био под непосредним надзором ООШ „Владислав Рибникар“, суд сматра да су овде тужени Миљана Кецмановић и Владимир Кецмановић одговорни за штету коју је њихово малолетно дете проузроковало мал. тужиоцу, будући да је штета настала услед његовог лошег васпитања, односно пропуста у васпитању и рђавих примера које су му тужени као родитељи дали, а све у складу са одредбом члана 168 Закона о облигационим односима.

Ово стога што, у ситуацији када се родитељ определио да малолетно дете добије знање руковања и коришћења оружја, и да одласцима у стрељану стекне заинтересованост већих размера за овај спорт или хоби, и то у периоду када се дете још увек психфизички развија, а да истовремено у кући чува оружје и муницију, онда би морао са већим степеном пажње да се односи према томе, односно да адекватно обезбеди оружје и муницију, изнесе из куће и слично, с обзиром на то да је реч о малолетном тринаестогодишњем детету које је у адолесцентном периоду, још увек раног сазревања, над којим родитељи морају имати појачану пажњу и обазривост и у оним околностима када у кући није доступно оружје и дете није обучавано за његово коришћење. Тужена Миљана Кецмановић била је упозната са тим да тужени Владимир Кецмановић њихово заједничко малолетно дете одводи у стрељачки клуб на обуку ватреним оружјем. Такође, суд је мишљења да тужени Владимир и Миљана Кецмановић нису водили бригу ни о томе како је њихов малолетни син проводио време у периоду који је претходио штетном догађају, с обзиром на то да је неометано правио план и предузимао активности у стану у ком је живео са родитељима, ради предузимања штетне радње.

Оваквим понашањем тужени су показали пропусте у васпитању малолетног детета који су се негативно одразили, будући да штетна радња којом је мал. К.К. починио масовно убиство, убивши десет особа, од чега девет ученика, а ранио шест особа – међу којима и мал. тужиоца, представља антисоцијално дело противно основним друштвеним вредностима. Стога се поступци мал. К.К. имају сматрати последицом пропуста у његовом васпитању од стране тужених као родитеља, имајући у виду да радње туженог Владимира Кецмановића у виду одвођења детета у стрељачки клуб и обучавања како да рукује ваздушним и ватреним оружјем, које тужена Миљана Кецмановић није онемогућила, иако је била упозната. Све наведено јесу рђави примери који су тужени као родитељи дали свом детету, а које вештине стеченог знања је исти исказао када је критичног дана употребио очево ватрено оружје.

Из свих наведених разлога, суд је става да су тужени Владимир и Миљана Кецмановић, као родитељи, солидарно одговорни да накнаде нематеријалну штету коју је мал. тужилац претрпео услед задобијене телесне повреде упуцавањем из ватреног оружја у леву ногу, а коју је проузроковао њихов малолетни син К.К., а због чега су приговори недостатка пасивне легитимације у односу на њих оцењени као неосновани.

Против ове пресуде дозвољена је жалба Апелационом суду у Београду у року од 15 дана од дана пријема исте.